Ni posle sedamnaest godina zabrane da se voda iz gradskog vodovoda upotrebljava za piće, niko od lokalnih i drugih odgovornih zvaničnika nije izašao pred građane Zrenjanina da kaže koje su posledice te vode po javno zdravlje. Niko te posledice, međutim, nije, zvanično ni istraživao i analizirao. Stručnjaci jesu, dokazujući da upotreba zrenjaninske vode može da izazove ozbiljna obolenja, ali, kako kažu, na te nalaze donosioci odluka ne reaguju.
Po podacima koji se sada mogu naći i jednostavnom pretragom na internetu, trovanje ljudskog organizma arsenom, koji je ključni problem zrenjaninske vode, odvija se u nekoliko faza. Prva je povećanje njegove koncentracije u urinu, kosi i noktima. Upravo ovo su neki od zaključaka doktorske disertacije „Povezanost koncentracije arsena u vodi za piće sa pojavom dijabetesa tip 2“ dr Dragane Jovanović, specijaliste higijene, sa Instituta za javno zdravlje Batut, koja je nesporno dokazala vezu između dijabetesa tip 2 i arsena iz zrenjaninske vode za piće. Utvrđeno je i da standardizovana stopa na 100.000 stanovnika u Zrenjnaninu za svih pet godina ispitivanja iznosi za populaciju Zrenjanina 178,9, a za populaciju centralne Srbije 120,9.
“Na populacionom nivou, posmatrajući registre pokazalo se da tu ima značajne razlike”, kaže za Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) dr Jovanović.
I po poslednjim dostupnim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije (2019. godina), Banat ima najveću stopu obolelih od dijabetesa u državi (više od 170 na 100.000 stanovnika).
Kao posledica hronične toksikacije, bolest se javlja četiri godine ranije i ima lošiji tok. Pomenuta disertacija bila je pre osam godina prva koja se bavila ovom temom. Ostala je jedina i bez adekvatne reakcije odgovornih za javno zdavlje stanovništva Zrenjanina.
Pored dijabetesa, dr Jovanović pominje i širok spektar, Zrenjanincima dobro poznatih, bolesti: kancer pluća, mokraćne bešike, bubrega, kože, jetre; kardio-vaskularne bolesti, problemi u trudnoći…
Anesteziolog dr Rade Panić kažeza VOICE da u Kraljevu nemaju iskustva sa trovanjem arsenom, kao i da su trovanja teškim metalima i hroničnim reagensima često u sivoj zoni i ne privlače pažnju, osim kad je kao u Zrenjaninu izložena veća grupa ljudi koja može da trpi posledice.
Dodaje i da je opšta stvar da je organizmu jako teško da izbaci bilo koje teške metale jer se oni talože i imaju razne negativne uticaje: “Sigurno je da utiče na promenu koja vodi malignitetima”.
Prvi deo rada dr Jovanović bila je ekološka studija koja je ukazala na izvesnu povezanost dijabetesa tipa 2 sa povećanim koncentracijama arsena u pijaćoj vodi. Druga faza rađena u populaciji praktično je ispitivala ovu mogućnost i povezanost arsena i dijabetesa. Zaključeno je da arsen nije uzročnik, nego doprinoseći faktor i jedini koji se razlikuje.
Posledice dijabeta su zaista teške, kaže dr Panić: “Mogu da kažem da se često luta u određivanju bolesti i terapije. Potrebno je vreme da bi se dijabet uveo u nešto što je regulisani dijabet. Kada dodate listu čekanja i teškoću da dođete na pregled, onda to postaje ozbiljno.”
Dijabetes je endokrini poremećaj koji dovodi do sistemskog uništavanja celog organizma u jednom hronicitetu, kaže dr Panić:: “To je bolest koja uništava zdravlje; prvo krvne sudove, potom i nerve. Bukvalno svi krvni sudovi na svakom nivou mogu da propadnu, a često su prisutni moždani udari, infarkti, pucanja krvnih sudova u smislu aneurizmi.”
U kalkulaciji Karaketristika različitosti, u populaciji svih obolelih od dijabetesa doktorka Jovanović zaključila je da oni koji koriste vodu sa arsenom imaju povećane mikro i makrovaskularne probleme.
“Komplikacije koje su znatno češće: insulti (4 puta češće), infarkti (91,6% ispitanika imalo, 4 puta češće infarkt miokarda), dijabetesna polineuropatija (4 puta češće), retinopatija (2 puta češće), dijabetesno stopalo (6 puta češće) i hipertenzija su brojnije i češće se javljaju. I inače se češće javljaju kod obolelih od dijabetesa tipa 2, zbog propadanja krvnih sudova i povećanog šećera koji utiče na njihovo propadanje”, navea je ona, dodavši da je koncentracija arsena u kosi ispitanika bila pet puta, a u urinu 26 puta veća nego kod onih koji nisu pili vodu “obogaćenu” arsenom.
Pokazalo se da arsen utiče na parametre dobre regulacije šećera, objašnjava dr Jovanović, “da može da utiče na pojavu teže forme bolesti, više komplikacija, teže se reguliše taj šećer, čak i kad se uzima insulin“. A neregulisani šećer, dodaje, još više šteti krvnim sudovima, tako da je to začarani krug.
Skoro 300 ispitanika starosti od 28 do 87 godina koji su učestvovali u istraživanju su dugo naseljeni u Zrenjaninu i okolini – od 20 do 40 godina. Oko polovina njih bila je izložena vodi koja je sadržala više od 10 µg/l. Ostatak grupe bio je izložen vodi koncentracije manje 10 µg/l. Dakle, može se uzeti u obzir hronična izloženost.
”Tu je došlo do statistički značajne razike. Mehanizmi kojim se organizam brani imaju svoj vek. Iscrpu se mehanizmi kompenzacije i detoksikacije, dovedu do prerane starosti i izumiranja ćelija, tako da taj organizam ranije ispolji bolest. Neko će pre ispoljiti hipertenziju, neko dijabetes, to zavisi od drugih faktora rizika i slabih tačaka. Vrlo je logično, i da ne znate ništa. I to je kod arsena, na toj populaciji, pokazano. Četiri godine ranije su obolevali od onih koji nisu pili vodu sa arsenom”, ukazuje dr Jovanović.
Definitivno je u naučnim studijama dokazano da arsen i u malim koncentracijama može štetno delovati na zdravlje, kaže dr Jovanović: “Vi nikad ne znate da li će taj jedan molekul arsena izazvati promenu u ćeliji. Kod supstanci koje su kancerogene nema praga delovanja i ne možete da kažete do određene koncentracije on ne deluje, a od određene koncentracije on izaziva kancer. To su materije bez praga i mogu izazvati kancer i na nižim koncentracijama. On je sistemski intoksikant”.
„EKSPLOATACIJA NAFTE POVEĆAVA KOLIČINU ARSENA U VODI“
Dr Dragana Đorđević, naučna savetnica koja rukovodi Centrom izuzetnih vrednosti za hemiju i inženjering životne sredine, IHTM- Univerziteta u Beogradu kvalitet zrenjaninske pijaće vode dovodi u vezu sa eksploatacijom nafte u Banatu koja je poslednjih desetak godina, po njenom mišljenju, intenzivna i neadekvaktna životnim uslovima.
“To je tehnologija kojom se upumpava smeša vode i peska pod visokim pritiskom kako bi se razbile naftonosne stene koje se nalaze na dubini od oko 2 kilometra. Sadržaj arsena u tim stenama i podzemnoj vodi je u ravnoteži. Dok nije bilo eksploatacije vode, ta ravnoteža je bila relativno dobra. Eksploatacijom nafte i bušenjem stena dolazi do usitnjavanja tih stena i oslobađanja većih količina arsena iz same stene koja prelazi u vode. Vađenje nafte pod visokim pritiskom, dovodi do mešanja nafte i podzemne vode. Zato imate žutu vodu i zato je došlo do paljenja vodovoda, jer se tu mešaju naftonsni gasovi”, objašnjava dr Đorđević.
Ona navodi da se podzemne vode mogu porediti sa stajaćim vodama: ”Njihov protok je veoma mali. Može se meriti u milimetrima godišnje. Potrebno je da prođu milenijumi da bi se ta uzmuljana voda slegla, da bi se te rupe polako zatvorile kako bi voda ponovo mogla da se koristi kao pijaća. ”
Geološka podloga Vojvodine je takva da ima povećane količine arsena u podzemnim stenama. Mnogi krajevi Srbije imaju povećanu koncentraciju ovog elementa kaže dr Đorđević.
“Gotovo sve naše rude imaju visoke sadržaje arsena i to nije dobro za čitavu Srbiju. Ali ako to već znamo, onda moramo da budemo oprezniji i pažljiviji sa svim sistemima sa kojim manipulišemo,” ističe dr Đorđević i upozorava: “Ne može zbog jedne kompanije da se ostavi čitava jedna oblast Vojvodine, pa i Srbije, bez vode. U pitanju je trajno ostavljanje bez vode. Vaše podzemne vode su trajno uništene.”
Dr Jovanović je, pak, izračunala da se za 38 godina života, ukoliko se koristi voda sa povećanom koncentracijom arsena kao što je zrenjaninska, u organizam unese 3200mg arsena. A tada se govori o kumulativnom efektu.
“Sva ta jedinjenja arsena prolazeći kroz bubrege, boraveći u bešici mogu da ostave neki trag, oštete sluzokožu. Primećena je i razlika u kapacitetu metilacije prema polu, pa žene imaju veći kapacitet za metilaciju“, napominje ona.
Poručuje da zato lokalna samouprava treba da obezbedi da do građana voda dođe na neki drugi način: cisternama ili donacijom flaširane vode, kao i da se pomogne i onima koji ne mogu da plate.
KRIVO JE MORE
Arsen je toksični element koji ulazi u lanac ishrane preko vode, objašnjava dr Đorđević: ”Kad zalivate biljku, ona ga usvaja, tu biljku jedete i arsen ulazi u organizam. Tu je kraj, zatvoren je krug. Naše zdravlje je ugroženo. Isti mehanizam delovanja ima i na biljke, i na životinje i na ljude. Svi stradamo.”
Zrenjaninska voda prirodno ima veći procenat organske materije. U plodnu zemlju prodiru ostaci organskih materija od poljoprivrednih ostataka. Pored njih, tu su i pomenuti ostaci nafte i nije slučajno da ima povećanog sadržaja organskih materija, pa je zato povećana potrošnja kalijumpermanganata.
“Amonijaka u vodi može biti od fekalne kanalizacije. To zavisi od načina na koji se prečišćava voda, da li se ona pušta u reku ili na polja. Ako je zemjište rastresitije, onda to sve lako prodre u podzemne vode”, objašnjava dr Đorđević.
Najveća mana sirovoj vodi je velika koncentracija organskih materija koja ugrožava hlorisanje vode, pa može doći do “stvaranja nusprodukata dezinfekcije i kancerogene materije koji su štetni po zdravlje”.
O nusproizvodima u procesu prečišćavanja vode dr Đorđević kaže: “Sulfidi se pojavljuju prirodno, kao pratioci nafte. Tri-hlor-metani i kancerogena jedinjenja nastaju u toku hlorisanja vode. Jedinjenja koja se nalaze u nafti reaguju sa hlorom koji se dodaje za dezinfekciju vode i kao rezultat nastaju toksične komponente. Pored toga što toksične supstance dobijamo preko zagađene vode iz prirode, mnoge nastaju u procesu hlorisanja gde hlor reaguje sa organskim jedinjenjima koja se u vodi već nalaze gradeći daleko toksičnije supstance od polaznih.”
Kada gledamo vodu ne radi se samo o njenoj zdravstvenoj ispravnosti, reč je i o njenoj dostupnosti, kaže dr Jovanović: “Da li je imamo u kući ili moramo da pešačimo do nje, da li je imamo u dovoljnim količinama, da li je moguće održavati redovnu ličnu higijenu i da li nedostatak vode može prouzrokovati neku bolest.”
Zrenjaninci bi ipak mogli da imaju pijaću vodu. Kao rešenje ovog pitanja se za vodoizvorište razmatra i aluvijon Drine. On bi mogao da bude izvorište za Banat, Mačvu i deo Beograda, koji će u budućnosti zbog uništenja reni bunara takođe ostati bez vode, navodi dr Đorđević.
“Međutim, oni tamo razmatraju jedan stravičan rudnik litijuma, opet za interes jedne strane kompanije. Ako se bude unišlia voda Drine koju vodu ćemo piti?! 80% izvora pitke vode je već prodato stranim kompanijama kao što je Koka Kola… Naša voda izlazi iz Srbije i prodaje se na Bliski Istok. Kada vodu flaširate, nema je za naše reke, one presušuju. Više se vodi računa o kapitalu i interesu stranih kompanija, nego o građanima”, ističe ona.
Važnim životnim pitanjima bavi se politika, a ljudi koji nemaju znanja zaposeli su državne institucije, mišljenje je dr Đorđević:”Oni ne znaju šta rade, a bojim se da ne žele ni da čuju one koji znaju. Na kraju, i ne interesuje ih. Ako ostavite toliki narod bez vode, ako zagađenjem trujete toliko ljudi i ako se oni budu razboljevali od galopirajućih i teških bolesti što povlači izostajanja s posla zbog bolovanja, koliko to košta, koliko koštaju lečenja? Ako uopšte budu hteli da nas leče. Koji je to interes?”
U zrenjaninskom danu mrmota, glavni argument za nečinjenje je da “je voda takva još od Panonskog mora.” Dr Dragana Jovanović kaže da mora da se radi na rešavanju problema.
“Tu je od pamtiveka, pa će se reštiti. Kako? Ako se ne trudimo da ga rešimo, nećemo ga ni rešiti. Sve je oko truda , dobre volje, pomaganja i saradnje. Ako se svađamo i međusobno okrivljujemo teško da će se nešto rešiti. Mora se naći neka zajednička tačka između lokalne samouprave i građana da se to reši, a da se u međuvremenu smanji rizik na minimalnu meru”, smatra ona.
Ivana Gordić (VOICE)
